Na ljude-knjige čekalo se u redu

Dnevnik je objavio tekst o akciji „Živa biblioteka“

Prvi put je Novi Sad imao priliku da se susretne sa “živim knjigama”, odnosno ljudima-knjigama koji su posetiocima pričali svoje priče: Rusinom, ateistkinjom, devojkom koja radi s decom s Daunovim sindromom, pripadnikom gej populacije, bivšim heroinskim zavisnikom…

Kakav kontrast! Sumorno, kišovito, prohladno, smogom prošarano veče, prilaz Omladinskom klubu CK 13, takoreći, nemoguć zbog raskopane, blatnjave, ulice Vojvode Bojovića, prazno dvorište “Crne kuće” i onda – pozitivan šok! Otvaranjem vrata ulazite u svet dobrih vibracija, prostor prepun mahom mladih ljudi, koji su predrasude odavno ostavili za sobom, a toleranciju i pravo na različitost jasno odredili za životni moto. Ideju grupe volontera Omladinske organizacije “BalkanIDEA”, nazvanu “Živa biblioteka” a realizovanu kroz projekat “Lokomotiva”, podržala je Uprava za omladinu i sport Grada Novog Sada, na opšte zadovoljstvo učesnika i posetilaca.

Prvi put je Novi Sad imao priliku da se susretne sa “živim knjigama”, odnosno ljudima-knjigama koji su posetiocima pričali svoje priče: Rusinom, ateistkinjom, devojkom koja radi s decom s Daunovim sindromom, pripadnikom gej populacije, bivšim heroinskim zavisnikom, konsultantkinjom za rad sa žrtvama trgovine ljudima, teologom, Hrvatom iz Vojvodine, osobom s invaliditetom, HIV pozitivnom osobom, Romkinjom, SOS volonterom za osobe sklone samoubistvu, veganom i Romom volonterom. Na svaku od ovih 14 knjiga čekalo se u dugačkom redu, ali strpljivo, uz maksimalnu toleranciju, u kakvoj atmosferi je i proletelo četvoročasovno “čitanje”. Preko 70 posetilaca susrelo se s iskustvima raznih manjinskih grupa, imalo priliku da se možda iznenadi, po nešto nauči, ali pre svega da razbije predrasude.

Sonja Hudak je uz Milicu Andrić, Anju Hudak i Danicu Zarić zaslužna za realizaciju “Žive biblioteke” u Novom Sadu.

– Pripremu za našu “Živu biblioteku” započeli smo pre mesec i po dana. Očekivala sam da to bude skroman događaj, sa vrlo malo “živih knjiga” jer su nam i sredstva bila ograničena. Međutim, kroz intervjuisanje ljudi za ulogu “žive knjige”, konstantno smo nailazili na osobe koje su više nego otvorene za saradnju i za deljenje specifične i autentične životne priče sa svojim sugrađanima. Branislav Trudić i ja smo sertifikovani organizatori “Živih biblioteka” te smo vrlo dobro pripremili naše volontere među kojima je bio i određen broj onih koji su prvi put volontirali i oduševljeni su, što mene čini neizmerno srećnom. Naravno, vrlo smo bili zabrinuti da li ćemo i u kojoj meri uspeti da privučemo čitaoce, ali su naša strahovanja bila neopravdana. Već od 16 sati sati posetioci su neprestano ulazili, knjige su bile čitane od prvog do poslednjeg minuta, čak je i više ljudi odjednom čitalo jednu knjigu posle čega su odlazili oduševljeni. Bibiliotekarke su nam se raspale od posla, volonteri su jurcali na sve strane, knjige neprestano pričale, a kad se u 20 časova sve završilo, odmorili smo se uz sendvičiće i peciva i sa osmehom na licu delili utiske – kaže Sonja, naglasivši da je ponosna na sve volontere koji su dali doprinos.

Knjiga koju možda nije pročitalo najviše posetilaca, ali je sigurno bila najduže čitana, predstavljala je bivšeg heroinskog zavisnika.

– Sa zadovoljstvom sam prihvatio učešće u događaju iz nekoliko razloga. Volim kada imam priliku da drugima prenesem svoje iskustvo i pobijem teoriju „Jednom narkoman, zauvek narkoman”, jer postoje načini da se pobedi droga. Veoma sam zadovoljan svim „čitanjima” svoje životne priče o bivšem narkomanu, a pre svega činjenicom da sam mogao da sa 14 ljudi podelim svoje iskustvo pobede nad narkomanijom. Drago mi je da sam bio deo šire grupe koja je zajedno radila na rušenju mitova i predrasuda prema marginalizovnim grupacijama u našem društvu. Živa biblioteka je fantastična mogućnost za komunikaciju i povezivanje sa ljudima različitih pogleda na svet, kao i različitih iskustava u životu. Takođe, drago mi je što sam doprineo razvoju aktivne i volonterske uloge mladih osoba u pravcu stvaranja savremenog i otvorenog društva. Na kraju bih pohvalio organizatore, kao i celokupnu atmosferu u CK 13, uz konstataciju, da i ubuduće želim da kao knjiga učestvujem u „Živoj biblioteci” – istakao je bivši zavisnik.

Volonterka Olja Radulović, student druge godine biologije, za događaj je čula preko društvenih mreža i u razgovoru s kolegama i koleginicama na PMF-u.

– Organizacija je odlična, jer niko ne čeka duže od pola sata koliko traje jedno čitanje. Čitala sam knjigu “Volonter koji radi na SOS telefonu s osobama sklonim suicidu” i iznenadila sam se činjenicom da je od 100 ljudi njih čak 28 sklono samoubistvu. Takođe sam saznala da u proleće raste procenat samoubistava jer se sve budi i cveta, a osobe sklone suicidu ostaju na istoj tački, u istom raspoloženju – rekla je Olja, prijatno iznenađena odzivom čitalaca ali i brojem predstavnika medija.

Student poljoprivrednog Fakulteta Nemanja Matić oduševljen je što se ovakva aktivnost najzad dogodila i u Novom Sadu.

– Pročitao sam knjige “Hrvat iz Vojvodine”, “HIV pozitivna osoba” i “Teolog”. Drago mi je što sam imao priliku da pričam sa ljudima o temama koje su predstavljali. Preneli su slikovito lična iskustva i izazove sa kojima su trebali da se suoče, kako su se izborili sa time, a sve to su, sa druge strane, za mene bila nova saznnja – istakao je Nemanja.

„Živom bibliotekom” svakako je na još jedan način promovisana tolerancija i napravljen krupan korak ka razbijanju predrasuda. Sudbine ranjivih, marginalizovanih i diskriminisanih grupa sada su mladima iz najvećeg vojvođanskog grada postale još bliže, čime je Novi Sad stao uz rame sa Beogradom, Nišom, Smederevom, Sremskim Karlovcima… čiji su stanovnici imali priliku prethodnih godina da budu učesnici ovakvog projekta.

S. Savić

Otvorenost protiv predrasuda

Posetioci nisu krili oduševljenje, poput Kragujevčanke Vedrane Mirković, studentkinje treće godine psihologije.

– Interesuju me predrasude i na koji način su rasprostranjene među ljudima. Takođe me zanimaju i kako ti ljudi prema kojima predrasude postoje, sami gledaju na svoj položaj. Prvo sam pročitala knjigu “Gej”, a mladić koji je razgovarao s nama bio je veoma otvoren što je vrlo bitno – rekla je Vedrana i najavila čitanje “Teologa”, “Roma volontera” i “Osobe sa invaliditetom”.